ТИХОВАЊЕ У СИРОМАШТВУ

Published 5. октобра 2016. by djzeljkobojovic

Тежак живот породице Јегдомира и Милане Думбеловић из нововарошког села Вилови.
Петочлана породица ћутке трпи немаштину, живе у трошном кућерку, без купатила, са оскудним намештајем, без права на сталну новчану помоћ државе
Комјутер, телевизор,телефон, играчке, нова гардероба су за Сању (13), Милоја (12) и Милојка (9) само недосањани снови.
Немаштина се као гуја увукла у породични дом Јегдомира (41) и Милане (38) Думбеловић из села Вилови надомак Нове Вароши. Са своје троје малолетне деце – Сањом (13), Милојем (12) и Милојком (9) живе на породичном имању у Пуљцима, једва састављајући крај са крајем. Преживљавају од дечјег додатка и слабе зараде од надничења по селу.

dumbelovicДумбеловићи ћутке трпе муку и тешку ситуацију у којој су нашли након што је “глава” породице напустио посао физичког радника у нововарошком Комуналном предузећу. –Годинама смо живели код жениних у Комаранима. Јесте нам тешко, овде је домаћинство запуштено, немамо ни механизације, ни врта, “гледамо” свињу, козу, двоје јаради и то је све. Али, хтео сам да се вратим на своју ђедовину, да обрађујем своју земљу. Плата комуналца ми јесте била колико толико сигурна пара, али далеко је, неизводљиво је да уз рад по сменама стигнем и у Варош и да овде нешто опослим– казује Јегдомир.
Ова породица живи у старом и трошном кућерку, у једној просторији од десетак квадрата.Три похабана кревета, старински креденац, сто и дотрајали шпорет на дрва је све што имају од намештаја. Оскудно покућство, а такав је и јеловник.

-За децу сваки дан мора да има по три-четири хлеба, кувам пасуљ, купус, макароне, купимо у селу мало сира и млека. Ћесто нема за три оброка.Тешко је, али идемо у малине, клеке, по селу надничимо кад нас ко зовне – прича Милана и са тугом у гласу додаје :-Најтеже ми пада што се деца муче. До школе дневно морају да препешаче и до 18 километара дневно. Страх нас зими, свакаквих звери има .
Највећа мука и јесте што су Сањи, Милоју и Милојку, и поред борбе родитеља да им пруже што више могу, најлепши дани детињства обојени са сивилом немаштине, која је шести члан ове породице. Комјутер, телевизор, мобилни телефон, играчке, нова гардероба, за њих су само недосањани снови.
-Послушни су и добри. Не траже ништа,само најосновније, уче, не изостају из школе, не праве нам никакве проблеме. Заслужују много више, да живе као и остала деца – причају Милана и Јегдомир.
Думбеловићи у својој муци, ипак, нису сами. Поједини рођаци су спремни да помогну, попут Предрага Педа Думбеловића.
–И Јегдомирово детинство је обележено муком и сиромаштвом. Одрастао је без мајке у кући у којој је било пуно гладних уста. Мало смо се љутнули на њега што је напустио посао. Али, треба им помоћи због деце која су добра и здрава што је и најважније – додаје Педо, који ће у сарадњи са општинским Центром за социјални рад и неколицином овдашњих привредника уложити новац да се Думбеловићима изгради купатило и опреми санитаријама. Потребна им је и машина за веш, телевизор, нешто намештаја, потрепштине за децу…
У овдашњем ЦСР обишли су ову породицу и, према речима директорке Јелене Лековић евидентирали их у базу података и започели процедуру за остваривање права на сталну социјалну помоћ државе.
– Думбеловићи нам се досада нису обраћали са захтевом за помоћ, а за њихову тешку материјалну ситуацију сазнали смо у контакту са рођацима и мештанима. Истина је и да до скоро нису ни могли да остваре право на сталну помоћ из републичке касе јер је Јегдомир био запослен. Учинићемо све да превасходно деци пружимо сву потребну стручну, саветодавну и финансијску подршку , а искористићемо и могућност доделе повремене и једнократне новчане помоћи која се додељује из буџета општине Нова Варош -каже Лековић.

Advertisements